Predrag Koraksić Koraks, najdugovečniji i najhrabriji politički karikaturista Srbije, preminuo je 16. maja 2026. u 93. godini. Iza njega ostaje opus koji je doslovno promenio mesto karikature u srpskom novinarstvu i javnom životu.
Newsdesk redakcija
Postoje umetnici koji prate vreme. I postoje oni koji ga ocrtavaju. Predrag Koraksić Koraks, koji je danas iznenada preminuo u Beogradu, bio je jedno od ono retkih, čovek čiji je crtež uvek bio korak ispred događaja, a čiji je humor bio toliko precizan da vlasti ni u jednom periodu nisu znale kako da neutrališu. Karijera duga više od sedam decenija, više od 40 samostalnih izložbi i orden Legije časti samo su mala zamena za pravu meru njegovog doprinosa: slobodi da se kaže ono što ne sme da se izgovori.
Koraks je rođen 15. juna 1933. u Gornjoj Gorevnici kod Čačka, u učiteljskoj porodici. Detinjstvo mu je obeležila tragedija kada su oca partizana ubili četnici tokom Drugog svetskog rata, kao i četiri godine provedene u izbeglištvu. Ipak, ili možda upravo zato, iz tog dečaka je izrastao umetnik koji se nikada nije bojao da gleda vlast pravo u oči. Sa svega 17 godina, 1950. godine, počeo je da objavljuje karikature u satiričnom listu “Jež”, i od tog trenutka nije stao.
Nakon studija arhitekture u Beogradu, koje je napustio zarad karikature, Koraks je godinama radio u sindikalnom listu “Rad”, a potom je prešao u “Večernje novosti”, gde je proveo više od tri decenije i gde je, između ostalog, bio urednik karikature. Taj period završio se dramatično: 1993. godine, u punom usponu Miloševićevog režima, dobio je otkaz zbog karikatura koje su bile previše neugodne za vlast. Bio je to, paradoksalno, novi početak: slobodniji i plodniji od svega pre toga.
Čini mi se da je moja karikatura na neki način bila kolektivna terapija svih ovih godina — da se ljudi, gledajući te karikature, makar tih nekoliko minuta osećaju superiorno nad onima koji im kroje živote.
PREDRAG KORAKSIĆ KORAKS, FEBRUAR 2026.
Sledeće godine Koraks je objavljivao u nezavisnim medijima koji su bili stub otpora: “Borbi”, “Vremenu”, “Našoj Borbi”, a od prvog broja dnevnog lista “Danas”, koji izlazi od 1997, bio je jedan od najprepoznatljivijih glasova tog lista. Poslednjih 26 godina objavljivao je karikature svakodnevno, bez prestanka, sve do poslednjeg dana svog života. Karikatura Koraksa objavljena je na naslovnoj strani “Danasa” i u subotu kada je preminuo.
Uz “Danas”, Koraks je bio stalni saradnik Radija Slobodna Evropa i portala Peščanik, medija koji, kao i on sam, nikada nisu pristali na kompromis sa vlastima. Bio je i jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), a 2021. godine, u 88. godini, NUNS mu je dodelio status počasnog člana.
Ono što je Koraksa odvajalo od generacija karikaturista bila je kombinacija preciznog crteža i besprekorne jezgrovitosti poruke. Njegova dela nisu bila samo ilustracije vesti, bila su sama vest, komentar koji je znao da u jednoj slici sažme ono što je novinska kolumna teško mogla u hiljadu reči. Nezavisno udruženje novinara Srbije opisalo je njegov rad kao “simbol otpora autoritarnosti, nacionalizmu i zloupotrebi moći” — formulacija koja, bez ikakvog patetičnog preuveličavanja, odgovara stvarnosti.
Koraks je živeo i radio kroz tri različita politička sistema — socijalizam, Miloševićevu vladavinu i post-petooktobarski period — i u svakom od njih pronalazio način da, crtežom, kaže “da je car go.” Ta sposobnost da ostane nepristrasan i neustrašiv u svakom kontekstu, da ne pristane ni uz jedan sistem, čini ga jedinstevnom figurom u istoriji srpskog novinarstva.
Studentski protesti koji su potresli Srbiju u poslednjih godinu i po dana nosili su, između ostalog, i reprodukcije Koraksovih karikatura kao transparente. To možda bolje od ikakvog naučnog članka govori o mestu koje je zauzimao u javnoj svesti: nije bio samo hroničar, bio je saputnik svakog ko je verovao da promena ostaje moguća.
Vreme i mesto komemoracije biće naknadno objavljeni. Koraks iza sebe ostavlja opus koji će generacije novinara, umetnika i čitalaca iznova otkrivati, kao dnevnik jednog naroda, crtan rukom koja se nikada nije tresla pred moćnima.
Foto: BETA/Milan Obradović
