NewsDesk Redakcija • 4. maj 2026. • ⏱ 5 min čitanja
Dvadeset godina razdvaja dva filma. Da li Miranda Priestly i dalje vlada modnim univerzumom i šta nam je nastavak zapravo doneo?
Kada je 2006. godine u bioskope ušao film “Đavo nosi Pradu”, niko nije mogao da pretpostavi da će postati kulturni fenomen koji traje decenijama. Meryl Streep, Anne Hathaway, Emily Blunt i Stanley Tucci napravili su jedan od onih filmova koji se gledaju iznova i iznova — i svaki put otkrije nešto novo. Dvadeset godina kasnije, 1. maja 2026., nastavak je konačno stigao u bioskope. Vreme je za poređenje.
Evo 10 razloga zašto volimo oba — uz iskreno poređenje koja verzija trijumfuje u svakom.
1. Miranda Priestly: ikona koja se ne menja
U originalu, Meryl Streep je kreirala možda najsuptilnijeg negativca u istoriji modernog Holivuda. Miranda ne viče, ona šapuće i zato je zastrašujuća. Svaki pogled, svaki poluosmeh, svako “That’s all” ostaju urezani u pamćenje. U nastavku, Streep se vraća u istu ulogu, ali ovog puta Miranda pokazuje i ranjivost, vodi bitku za preživljavanje magazina Runway u digitalnom dobu.
⬛ ORIGINAL: Miranda = sila prirode, nepogrešiva i ledena.
⬛ NASTAVAK: Miranda = i dalje moćna, ali konačno i humana.
2. Andy Sachs: put od asistenta do novinara
Anne Hathaway je u originalu odigrala idealan luk, od nespretne novinarke sa naboranim džemperom do samouverene žene u Šanelu. U nastavku, Andy se vraća u Runway, ovog puta kao urednica, ne kao asistent. Hathaway i dalje nosi film na leđima, a njena hemija sa Meryl Streep je nedirnuta vremenom.
⬛ ORIGINAL: Transformacija koja nas je ostavila bez daha.
⬛ NASTAVAK: Snažan povratak, ali bez efekta iznenađenja.
3. Emily Blunt: sarkastična šampionka
Emily Blunt je u originalu isporučila replike za pamćenje: gladuje, pati i ostaje savršeno britka. U nastavku, Emily Charlton je sada direktorka luksuznog brenda i potencijalni spasilac Runwaya. Ova komedija obrnute moći (da Emily sad drži karte u rukama) je jedna od najzabavnijih dinamika filma.
⬛ ORIGINAL: Komičan lik koji je ukrao svaku scenu.
⬛ NASTAVAK: Kompleksan i punokrvan lik sa pravom pričom.
4. Stanley Tucci kao Nigel: prijatelj koji nam treba
Nigel je savest oba filma. U originalu, on je mentor koji Andy otvara oči za svet mode. U nastavku, ostaje uz Mirandu kroz krizu, lojalnost i sve moralne dileme koje iz toga proisteknu. Tucci u oba filma unosi toplinu i duhovitost i bukvalno popravlja svaku scenu u kojoj se pojavi.
⬛ ORIGINAL: Nigel kao mudri vodič i komična olakšica.
⬛ NASTAVAK: Nigel kao moralni stub i emocionalno središte.
5. Moda kao jezik, ne kao dekoracija
Patricia Field je u originalu kostimografijom ispričala celu Endinu priču, bez ijedne reči. Svaki novi outfit je bio novi korak njene transformacije. U nastavku, kostimograf Mark Bridges preuzima štafetu i isporučuje vizualni spektakl koji je i te kako dostojan prethodnika. Moda i ovde govori pre nego što glumci progovore.
⬛ ORIGINAL: Revolucionarna kostimografija koja definiše celu estetiku filma.
⬛ NASTAVAK: Vizualno raskošan, ali teško da će prevazići original.
6. Govor o cerulean boji i šta ga nasleđuje?
“Taj džemper nije tirkizni, on je cerulean.” Ovaj monolog iz originala je jedna od najcitiranijih filmskih scena poslednjih 20 godina. U nastavku, nema ekvivalentnog trenutka koji bi parirao toj gustini misli u jednoj minuti. Ipak, ima nekoliko dijaloga koji će ući u kviz pitanja u narednoj deceniji.
⬛ ORIGINAL: Kulturni artefakt, nezaobilazna referenca.
⬛ NASTAVAK: Nema scene tog kalibra, ali pristojno pokušava.
7. Njujork kao treći protagonist
Original je sniman delimično na lokaciji i Njujork u njemu diše. Ulice, kancelarije, vrevа, sve je to deo identiteta filma. Nastavak ide korak dalje: sniman je u Hudson Yardsu, Muzeju prirodnih nauka, a umesto Pariza, ovog puta na red dolaze jezero Como i Milano. Ipak, grad ostaje esencijalan deo priče.
⬛ ORIGINAL: Njujork kao živi set koji uliva energiju.
⬛ NASTAVAK: Njujork + Milano = raskoš koja zadovoljava.
8. Miranda i njena čovečnost
Jedna od najmoćnijih scena originala je ona u kojoj Miranda, bez šminke i bez maske, govori o razvodu. Najednom je vidimo kao ženu koja je izgradila imperiju u svetu koji je nije hteo, i za to plaća cenu svaki dan. U nastavku, ta dimenzija je razvijenija: Miranda se suočava sa starenjem, relevantnošću i pitanjem nasleđa.
⬛ ORIGINAL: Jedna scena koja preokrće ceo film u sekundi.
⬛ NASTAVAK: Ceo film koji gradi ono što original baci jednom scenом.
9. Muzika i soundtrack koji ostaje u ušima
Original je imao energičan, eklektičan soundtrack koji je savršeno pratio Endin uspon. U nastavku, Lady Gaga i Doechii snimile su originalnu pesmu “Runway”. Muzički, nastavak možda i pobeđuje.
⬛ ORIGINAL: Odličan soundtrack koji služi priči.
⬛ NASTAVAK: “Runway” od Gage i Doechii je samostalni hit.
10. Pitanje o ceni uspeha i dalje bez lakog odgovora
I original i nastavak postavljaju isto pitanje: šta smo spremni da žrtvujemo? Original to radi kroz lik Andy, jer ona bira da gubi i dobija, i na kraju njeno lice u poslednjem kadru govori sve. Nastavak to proširuje na čitav tim: Miranda, Andy, Emily, svaka od njih se suočava sa kompromisima koje je napravila. Nijedan film ne daje lak odgovor. I to je tačno zašto oba ostaju relevantna.
⬛ ORIGINAL: Jedno pitanje, besprekorno postavljeno.
⬛ NASTAVAK: Isto pitanje, bogatiji odgovor.
KONAČNA PRESUDA
“Đavo nosi Pradu 2” je pristojan, zabavan i vredan nastavak koji dokazuje da ovi likovi i dalje imaju šta da kažu. Ali original iz 2006. ostaje remek-delo, savršeno uravnotežen, iznenađujuće dubok i vizualno nezaboravan. Nastavak možete gledati sa zadovoljstvom. Original ćete gledati zauvek.
